KRAJEM 2004...
MAGAZIN CAMP, no.2, januar 2005.
...Ili šta sve možeš u Beogradu sa brojem dva*nula*nula*pet.
Na mom stolu hrpa stripova i na njoj cedulja-„Da li ti ovo još treba?“, poruka da je Džulijan zvao i pozivnica „Sjebi Božić“.Otvaram je i u njoj piše-„Sjebimo Božić zajedno“, to me Bler poziva na Božićnu žurku. Spuštam pozivnicu na sto i primećujem da zaista počinje da biva hladno u mojoj sobi.
Bret Iston Elis – Manje od nule
Priznajem da sam imala tremu na predpremijernom izvođenju drame Dimitrija Vojnova „Velika bela zavera“, u režiji Miloša Lolića. Sve se to dogodilo, na putu za ludilo, na Maloj sceni Ateljea 212, 3.decembra 2004. Ne samo što je CAMP u prvom broju ekskluzivno objavio deo ove drame, nego su Vojnov i Lolić sjajni i revnosni saradnici našeg magazina. Pored toga što pišu tekstove i kritike, obojica su i odlični glumci
( Vojnov, naravno u „Tito i ja“ a Lolić u predstojećem, novom filmu Milutina Petrovića), i ne bih preterala ako bih upotrebila reč „renesansni“.Razumemo se.
Publika je bila „navijačka“, aplauz glasan, čestitke iskrene. Kao i uvek, na pred i pre-mijerama, u našim pozorištima. Sa jednom razlikom – ova predstava je ZAISTA dobra. I bitna za razvoj onoga što je ostalo od domaćeg pozorišta. Cepajući dlake, može se doći i do mana, ali je bitnije to što je „Velika bela zavera“ svečana premijera nove generacije u domaćem teatru koja će biti ne toliko politički korektna kao prethodna, ali sasvim sigurno beskompromisnija. Ansambl u sastavu Miloš Vlalukin, Aleksandra Janković, Miki Krstović, Bojan Žirović, Jovana Mirosavljević i Milutin Milošević, podržan je kostimima i scenografijom Marije Jelesijević i Jasmine Holbus koje su živi dokaz da su lični stil i neukrotiva autentičnost najbolja refleksija višestrukih umetničkih talenata. „Zavera“ je zafrljačena rukavica u lica svih onih koji smatraju da o „nama“ može da se govori jedinom upotrebom termina kao što su „blokovi“,“centraši“, „dizelaši“,“de-be“,“Hag“, „braate“,“regrutacija“...Razumemo se?
I zato, posle terevenki, kad prorade pozorišta, polako u reanimirani A212.
Zaigraće i pred našim vratima, hvala svima kojima treba zahvaliti, 21.januara 2005. Tekst o bendu REM možete gustirati do tog Velikog Petka, sajtovi su tu da se reči pesama nabiflaju napamet, da nam se Prestonica ne blamira kada Stajp spusti mikrofon da „publika malo zapeva“. Nema zvaničnih informacija o predgrupi mada bi Darkvud dab bili logičan izbor. Njihov novi CD „O danima“ izlazi početkom naredne godine, a sadrži sasvim dobar balans „starih,dobrih“ samo malo depresivnih i novih hiperpotentnih, optimističnih pesama. Broj 4, sa nesuđenim nazivom „Kosmos“, dobiće drugo ime kada album izađe, ali bi, pod kojim god imenom, bio briljantna uvertira za, recimo, „Perfect circle“ REM-a...Ok, rikverc u stvarni život.
Pored novog albuma DD i predstojećeg hadžiluka na Sajam, nova godina nudi još prijatnih iznenađenja. Početkom decembra u klubu FLU predstavili su nam se novi mada ne i stariji Kanda,Kodža i Nebojša od čijeg je prethodnog saziva u bendu ostao samo frontmen Oliver Nektarijević. Osveženi, raspevani, razdragani, stare pesme zvuče podjednako dobro a nove su manje rege, više rok i pravo su osveženje za uši napaćenog konzumenta srpskih elektronskih medija. I oči su napaćene,dakako - u trenucima krize, tu je satelitski program da nas podseti šta je nama naša borba dala – dok se Seve na HRT-u 1 bori za gej prava primajući nagradu od transvestita-imitatora, na RTS-u 2 se raspravlja o liku i delu Dimitrija Ljotića i njegovoj za to vreme progresivnoj tezi kako je Hitler bio deo sveopšte judeo-masonske zavere. Kosmos.Štasmos.
Dobro, a kuda za doček? Častite se sa 100g belgijske čokolade ( marcipan rules! ), pogledajte prigodni program na TV Metropolis, a onda – press play – kultnog novogodišnjeg filma „Strange days“ . I nema spavanja, sve dok Andjela Baset ne kaže proročku rečenicu -„ Memories are meant to fade, Lenny. They're designed that way for a reason .“
...Ili šta sve možeš u Beogradu sa brojem dva*nula*nula*pet.
Na mom stolu hrpa stripova i na njoj cedulja-„Da li ti ovo još treba?“, poruka da je Džulijan zvao i pozivnica „Sjebi Božić“.Otvaram je i u njoj piše-„Sjebimo Božić zajedno“, to me Bler poziva na Božićnu žurku. Spuštam pozivnicu na sto i primećujem da zaista počinje da biva hladno u mojoj sobi.
Bret Iston Elis – Manje od nule
Priznajem da sam imala tremu na predpremijernom izvođenju drame Dimitrija Vojnova „Velika bela zavera“, u režiji Miloša Lolića. Sve se to dogodilo, na putu za ludilo, na Maloj sceni Ateljea 212, 3.decembra 2004. Ne samo što je CAMP u prvom broju ekskluzivno objavio deo ove drame, nego su Vojnov i Lolić sjajni i revnosni saradnici našeg magazina. Pored toga što pišu tekstove i kritike, obojica su i odlični glumci
( Vojnov, naravno u „Tito i ja“ a Lolić u predstojećem, novom filmu Milutina Petrovića), i ne bih preterala ako bih upotrebila reč „renesansni“.Razumemo se.
Publika je bila „navijačka“, aplauz glasan, čestitke iskrene. Kao i uvek, na pred i pre-mijerama, u našim pozorištima. Sa jednom razlikom – ova predstava je ZAISTA dobra. I bitna za razvoj onoga što je ostalo od domaćeg pozorišta. Cepajući dlake, može se doći i do mana, ali je bitnije to što je „Velika bela zavera“ svečana premijera nove generacije u domaćem teatru koja će biti ne toliko politički korektna kao prethodna, ali sasvim sigurno beskompromisnija. Ansambl u sastavu Miloš Vlalukin, Aleksandra Janković, Miki Krstović, Bojan Žirović, Jovana Mirosavljević i Milutin Milošević, podržan je kostimima i scenografijom Marije Jelesijević i Jasmine Holbus koje su živi dokaz da su lični stil i neukrotiva autentičnost najbolja refleksija višestrukih umetničkih talenata. „Zavera“ je zafrljačena rukavica u lica svih onih koji smatraju da o „nama“ može da se govori jedinom upotrebom termina kao što su „blokovi“,“centraši“, „dizelaši“,“de-be“,“Hag“, „braate“,“regrutacija“...Razumemo se?
I zato, posle terevenki, kad prorade pozorišta, polako u reanimirani A212.
Zaigraće i pred našim vratima, hvala svima kojima treba zahvaliti, 21.januara 2005. Tekst o bendu REM možete gustirati do tog Velikog Petka, sajtovi su tu da se reči pesama nabiflaju napamet, da nam se Prestonica ne blamira kada Stajp spusti mikrofon da „publika malo zapeva“. Nema zvaničnih informacija o predgrupi mada bi Darkvud dab bili logičan izbor. Njihov novi CD „O danima“ izlazi početkom naredne godine, a sadrži sasvim dobar balans „starih,dobrih“ samo malo depresivnih i novih hiperpotentnih, optimističnih pesama. Broj 4, sa nesuđenim nazivom „Kosmos“, dobiće drugo ime kada album izađe, ali bi, pod kojim god imenom, bio briljantna uvertira za, recimo, „Perfect circle“ REM-a...Ok, rikverc u stvarni život.
Pored novog albuma DD i predstojećeg hadžiluka na Sajam, nova godina nudi još prijatnih iznenađenja. Početkom decembra u klubu FLU predstavili su nam se novi mada ne i stariji Kanda,Kodža i Nebojša od čijeg je prethodnog saziva u bendu ostao samo frontmen Oliver Nektarijević. Osveženi, raspevani, razdragani, stare pesme zvuče podjednako dobro a nove su manje rege, više rok i pravo su osveženje za uši napaćenog konzumenta srpskih elektronskih medija. I oči su napaćene,dakako - u trenucima krize, tu je satelitski program da nas podseti šta je nama naša borba dala – dok se Seve na HRT-u 1 bori za gej prava primajući nagradu od transvestita-imitatora, na RTS-u 2 se raspravlja o liku i delu Dimitrija Ljotića i njegovoj za to vreme progresivnoj tezi kako je Hitler bio deo sveopšte judeo-masonske zavere. Kosmos.Štasmos.
Dobro, a kuda za doček? Častite se sa 100g belgijske čokolade ( marcipan rules! ), pogledajte prigodni program na TV Metropolis, a onda – press play – kultnog novogodišnjeg filma „Strange days“ . I nema spavanja, sve dok Andjela Baset ne kaže proročku rečenicu -„ Memories are meant to fade, Lenny. They're designed that way for a reason .“
posted by 30.februar at 4:39 PM
0 Comments:
Post a Comment
<< Home