PIJAČNI BAROMETAR

Magazin CAMP, no.2, januar 2005.



Jutro prvog januara je idealno za ovakav eksperiment - Zamislite da, kao u sedamdesetima, imamo samo dva tv kanala, tri radio stanice, tuce nedeljnika/mesečnika i ni jedan tabloid. I da na ta dva kanala rade samo oni koji su prošli rigorozne audicije i testove opšte kulture, zahtevne škole dikcije a prirodno su obdareni kućnim vaspitanjem i prezentnim, televizičnim izgledom. Potom slične parametre apliciramo i na radio i novine. Jugonostalgičari će reći da je ova ideja super, i uz zvuke Haustora i ukus Zdenke utonuti u razradu nežnih osećanja. Antikomunisti će, pak, pokušati ( i možda uspeti ) da nam objasne da ONDA niko nigde nije mogao da radi ako nije bio u partiji, ako se nije odricao prodemokratskih stavova u ime Ljubičice bele. Znači Poletarac i Neven kao propaganda KaPeJu. Dikcija Dunje Lango i Dine Čolić kao posledica vremena provedenog u partizanima.
Zaključak ovakvog pokusa je malo neugodan – izgleda kao da je jednopartijski sistem, barem na formalnom nivou, bio blagodaran za domaće medije. Ipak, i u ovoj tezi postoji manji problem a zove se HRT. Apsolutno superiorna televizijska kuća u donjem delu Evrope, svojim programom svakodnevno poziva na tužnu komparaciju sa ovdašnjim kanalima. Možda su i Goran Milić, zatim fina deca iz emisije Briljanteen, duhoviti šoumen Joško Lokas, zgodne a pametne cice iz Špice i full respect Aleksandar Stanković članovi HSP-a, bivše Zenge ili bolničarke. Teško, pogotovo ako je Stanković SRBIN - kako ga je, lišen bilo kakvih umno osmišljenih argumenata, etiketirao njegov gost, do crvenila iznervirani vođa RTS-a. I tu, ponovo, dolazimo do nas. Skoro svi mediji odsustvom bilo kakve ideološke strategije od ovo malo kulture prave ksenofobičnu ujidurmu, u kome je ključna stvar ko je Srbin a ko ne, ko posti ko ne posti, ko je peder a ko strejt. A i onaj ko zaista nije strejt, a ima ih pregršt na televiziji, sme to da kaže jedino ako otkopa rupu u nekom parku i to tako prizna, po ugledu na „U cara Trojana kozije uši“. To bi zvučalo ovako „Ja sam gej ali to ne smem javno da kažem, ljutiće se moji omiljeni sagovornici – narodne pevačice i sportisti!!!“. Ovaj igrokaz nameće još jedno, mi/oni, poređenje. U komšiluku, u udarnom terminu, gostuje Seve, a domaćini emisije joj poklanjaju mali šou – njen imitator-transvestit peva neki od hitova a potom joj uručuje krunu i pozdrave gej populacije Hrvatske. Pritisak na dugme i povratak na domaći teren – na RTS-u 2 se, zagrobnim glasom, raspravlja o liku i delu Dimitrija Ljotića i njegovoj za predratno vreme progresivnoj tezi kako je i sam Hitler deo sveopšte judeo-komunističke zavere. Sviđalo se to nekom ili ne, jedan od ova dva programska koncepta vodi jednu od ove dve zemlje u Evropu bez granica. Drugi ne vodi. A možda to nekome i odgovara... Jer postavljanjem standarda tolerancije i jednakim pravima za sva verska, partijska i seksualna opredeljenja može da se desi da mnogi koji su danas politički korektni sutra otpadnu. Pa nećemo valjda da nam lezbejke vode emisije o odgoju dece a ateisti analiziraju pravoslavlje! To može uneti dozu objektivnosti u društveni život, a od toga je samo pola stepenika do otkrića da su mnogi carevi goli golcati.

Ovdašnji mediji su nam dali još tema za razmišljanje. Kreatorka Verica Rakočević i novinarka Ruška Jakić, u kemp emisiji Svet plus, otkrivaju svoje ljubavne dogodovštine, analiziraju prethodne brakove uz sve „slatka moja, znaš ti moj slučaj“. U finalu, Verica onako javno poruči mužu da treba malo češće da se javlja deci. „Uf, kako može, baš je pijačarka“ – kažu žene u frizerskom salonu. „Okrenućemo mi lepo Braću Karić, tamo vedri i oblači ona fina Bojana Lekić, žena – zmaj“. Ups. Mnogo gore, i eksplicitnije, u jednom nedeljniku, u celom pasusu, ta fina, napiše svom suprugu šta očekuje od njega da bi se baš on sa njom uselio u njen novi stan. Razlike između ova dva slučaja su minijaturne, kao recimo između Bajlonija i Palilulske. Samo što VR svojim imidžom i minulim radom to sebi može da dozvoli.

Ipak, da bi na primeru pokazali koliko ovakve izjave devalviraju bilo kakav autoritet, i ja ću svom mužu ovim putem poručiti par stvari, u pokušaju da osvojim prestižnu titulu KALENIĆ – Ako i dalje budeš ostavljao šolje od kafe po stolu a ne na podmetač, stvarno ću razmisliti šta ću s tobom u narednoj godini. I prestani da mi prigovaraš što hoću da kupim čivavu, nećeš me sprečiti! Meni se više sviđa da idemo u Prag za doček, a ako ne pristaneš, bolje se seli. Mislim da ti brada od tri dana bolje stoji, a valjda je važno šta ja mislim, trpim te tolike godine...