ZIVA SODA - Dusan Maljkovic o emisiji Glamurama

KOVAČ(N)ICA LAŽNOG KEMPA*

*tekst objavlje u magazinu CAMP, januar 2005.

Ukoliko se bavite glamurom u Srbiji, možete konstatovati da on postoji
kao neuspela pretenzija podražavanja otmenosti imućnije manjine na
Zapadu i parodirati tu posrćuću aspiraciju. Alternativa navedenom
bila
bi redefinicija samog pojma, sada shvaćenog kao pokušaj neprihvatanja
katastrofalnog materijalnog stanja, te istrajavanje na bivšem
fenseraju na primer propalih hollywoodskih zvezda koje su živele na
'lebu i vodi i odbijajale da prodaju svoje dijamante dobar je putokaz
gde se glamur može pronaći.

Nažalost, serijal Glamurama na televiziji B92 ne koristi ništa od
ponuđenog, već predstavlja žaljenja vrednu ambiciju da se u
sirotinjskom šiku sveže kapitalizujuće Srbije opravda lifestyle koji
odlikuje rasipanje" skromih novčanih prihoda na obezbeđivanje
penzionih fondova novopečenih butikašica, dok se paralelno gladuje i
na-jedvite-jade sastavlja kraj-s-krajem. Takvi nesrećni primeri nisu
izuzetak, ali su daleko od pravila koliko i od glamura – žrtve mode
iz
raspadnutog srednjeg staleža nemaju nikakve veze sa divama kojima su
dijamanti najbolji prijatelji, jer ne kreću se u visokom društvu,
koga, by the way, u Srbiji i nema. Liv Montgomery, supruga bivšeg
američkog ambasadora i spiritus movens zabava na visokom nivou", na
pitanje kakvo je njeno mišljenje o ovdašnjem jet-setu, odlučno tvrdi
“Pa vi to nemate!"

Ali, zato imamo persone koje to pokušavaju da negiraju, te opsednute
trendom koji diktira Seks i grad, ulaze u poređenje baba i žaba kada
nastoje da povuku paralele između New Yorka i Beograda, proširujući
dorćolski lokal-patriotizam na celu kvazi-metropolu. Frojd (Freud) nas
je odavno upozorio na simptom javnog negiranja činjenice za koju
intimno verujemo da je aktuelizovana, tako da Luna Lu svojim emisijama
ispostavlja psihoanalitičko priznanje da je promašila temu na
pismenom
zadatku o glamuru u Srba, kao i da sve što o tome može da se kaže
jeste jedno veliko Ništa.

To može objasniti nedostatak bilo kakvog (intrigirajućeg) sadržaja i
propisno smaranje, sada prošireno na sat vremena, u kome se reklamni
sadržaji per definitionem predstavljaju kao fabulozne ekskurzije,
smešani sa moralnim lamentima o dolasku zlog vremena kada se “ne zna
ko je muško, a ko žensko". Nekada konstatujući da iz modne sezone u
sezonu sve više liči na transvestita, samoproklamovana princeza
undergrounda abdicirala je u korist opsesivne udavače, obznanjući da
joj je dosta devojačkog života, dok miraz pokušava da obezbedi
promovišući denacionalizaciju ispred “oduzetog" stana
“autentične
predstavnice svetskog jet seta". Kada na sve to dodamo promociju
nastavljača porodičnih tradicija, serijal Glamurama metastazira u
desničarsko pamfletarenje, gde ponekad se pojave liberalniji elementi
preuzeti iz raskalašne prošlosti “večite misfite", poput poseta
seks-šopu ili autoparodičnih pasaža u vezi sa raspomamljenim
wanna-be
kraljicama mature. Nažalost, ta reciklaža već viđenog kempa
utopljena
je u viru sumornih, mrtvo-ozbiljnih promocija svakojakih fashion
freakova, dosadnih partija, ispraznih brendomanijskih okupljanja,
uopšte bulumente polusveta prelivenog preko TV ekrana u scenama
mučnijim od onih iz Prstena (The Ring).

Serijalu se ne može negirati edukativni karakter. Podučava nas o
raznolikostima mračne strane ljudske prirode, te o podnošljivoj
lakoći
pada iz kemp registra u neosvešćeni tres trash. Glamurama svedoči i
o
pojavi da buntovnice sa ili bez razloga prečesto postaju promoterke
navodno mrskog im establishmenta. Opisano konvertitstvo nije naravno
ništa novo, ali je zanimljivo kakvu formu ono preuzima – ovde se
raspon metamorfoze kreće od prvobitne promocije gej habitusa do
današnjih zaštita porodičnih vrednosti, što svedoči o kontroverzno
pređenom putu do pozicije “superzvezde" niskogledane televizije. Per
aspera ad astra!

Šta, na kraju, zaključiti o Glamurami, do konstatovati da “
whatever
happened to baby Loo tokom medijske adolescencije “ ona smešta
amatersko novinarstvo pod krinku ležernosti “autorskog stava",
formirajući promašenu repliku na emisiju U trendu. U prenapregnutoj
ambiciji da dočara lepotu življenja u glavnom gradu, serijal
prikazuje
u kojoj meri je Srbija dotakla dno života", te koliko
mučno-mazohistički pojedine persone u tome uživaju, odbijajući
priznanje da žive u slepom crevu relevatnih im zbivanja. Uglavnom
fetišizujući lokalnu “fenomenologiju" (ali i strane brendove) bez
jasno artikulisane kritičke distance, modna TV poslanica ne pruža
mogućnost za promenu aktuelnog stanja (jer u ovdašnjem skandalu
kulture vidi nešto cool), zatvarajući se u nacional-urbani"
autizam,
dodatno marginalizujući zemlju, ljude i kulturu ionako žalosno
(samo)pozicionirane na rubu sveta.

Kada će se takvo stanje promeniti niko ne zna. Jedno je sigurno “ u
zemlji Srbiji glamura nema, i još dugo ga neće ni biti. Kada stigne,
javite Luni Lu. Biće vam večito zahvalna. Ali pripazite “ da li je
pribavljanje minimalnog smisla Glamurami dobar razlog da serijal
podnosite kroz još jednu (dugotrajnu) sezonu?


Dusan Maljkovic